Priča - "Kalanjevačko jevanđelje"

   

          

                 Do sada smo bili u prilici da na  fejsbuk stranici objavimo nekoliko dela iz domena poezije vezanih za naše selo i to autora koji žive ili su poreklom iz Plane. Koliko god da su ta dela vredna u književnom smislu, mi se nismo dvoumili da ih učinio dostupnim širem audiorijumu, jer za nas koji smo vezani za ove krajeve, a naročito za Selo, imaju itekakvu dragocenost. U vezi sa tim,  nastavljamo sa objavljivanjem radova koji nam pristižu u naš inboks. Ovom prilikom vam predstavljamo priču "Kalanjevačko jevanđelje" autora Nenada Neše Filipovića.

                Umesto bilo kakve ocene, prepričavanja, kritike, prenećemo uvodnu reč pisca ispod koje ćete imati prilike da pročitate jedan kraći pasus. Ipak su čitaoci najbolji kritičari. Da iskoristimo priliku da se ukratko podsetimo i nešto o samom naselju Kalanjevac: Ovo selo, poveljom despota Lazara Brankovića dato je u nasleđe rizničaru Radoslavu 1457. godine, pod imenom Kalajanjevac. U ovom selu je pisano "Dečansko jevanđelje" za vreme episkopa petruškog Maksima, rukom "smernog Pavela". Prepis jevanđelja je naručila neka Milosava iz istog sela. Posle Požarevačkog mira, Austrija je izvršila popis nahija i uradila vojnu kartu. I u jednom i u drugom dokumentu ubeleženo je i ime sela Kalanovac, na Kalanovačkom potoku, koji izvire pod planinom Malom Babom i uliva se u Stopanjski potok.

Уводна реч писца:

                    Године 1572. у селу Калањевци, настао је један од преписа четворојеванђеља. Сам преписивач је оставио траг о свом имену и о онима у чији помен је начинио ово дело.

                   Данас се јеванђеље налази у Српској патријаршији у Београду, као део збирке историчара Радослава Грујића (познатог између осталог и по томе, што је за време другог светског рата, спасио од уништења мошти, кнеза Лазара, цара Уроша, као и многе црквене реликвије из фрушкогорских манастира, који су се у то време налазили на територији НДХ).

                  Ова прича је уметнички израз онога шта се десило једне јесени у овом поморавском селу Петрушке области, које је, као и многа друга, нестало у вртлогу времена.

Odlomak iz priče:

                   "На западу, изнад Јухора, поново су почели да се прибирају тамни облаци. Павле и Милосава осетише како ветрић који је пиркао постаде хладнији и поче јаче да дува. Поново се спремала киша. Дијак није хтео својој домаћици да помиње жену у белој хаљини на брежуљку, барем, још увек не. - Како се зове оно брдо изнад села упита он, показујући руком на врх извишења на коме се до мало пре налазила тајанствена прилика. - Нерезина! Иза ње се простире Петрушка шума!- одговори Милосава."


                      Celu priču u orginalnom obliku,bez doterivanja i ulepšavanja teksta, možete naći na ovom linku - "Kalanjevačko jevanđelje"


Uživajte!